kontakt: Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript

• Dobitnica je nekoliko nagrada za poeziju - Brankove nagrade, nagrade Branko Miljković i nemačke nagrade Hubert Burda Preis za poeziju mladih autora iz jugoistočne Evrope.
• Pesme su joj prevođene na razne jezike, a najviše na nemački.
• I sama je prevodilac: od 2002. godine intenzivno prevodi sa slovenačkog jezika i prevela je nekoliko knjiga savremenih slovenačkih autora.
• Živi u Beogradu, u Zemunu, u po njenom mišljenju najlepšem delu Beograda, naspram samog keja, odakle se, s ranog proleća oseća miris ribe, koja plovi nekuda dalje, verovatno do Crnog mora.
  

web sajtovi koje posjećuje: www.knjigainfo.com, www.meta-fora.org, i razni sajtovi vezani za poeziju kojih trenutno ne mogu da se napamet setim.

uzori / dragi autori/ce:
Iako piše poeziju, veliki je privrženik dobre proze, koja u sebi istu sadrži, makar na nivou rečenice. Uz dobre knjige, koje je prodrmaju, uvek plače i čita ih u jednom dahu. Suza je merilo književnog dodirivanja. Poslednja knjiga uz koju je plakala od ushićenja je roman poljske spisateljice Olge Tokarčuk – Zimska kuća, noćna kuća. Trenutno ponovo čita Mopasanove priče, i pre neko veče, kada je čitala priču, Dunda, opet se rasplakala, kao i junakinja, na samom kraju.

interesi izvan arta: Ljubiteljka je filmova, a posebnu strast gaji prema hororu. Sve delove ,,Osmog putnika“ svrstava u svoje omiljene. Ostali omiljeni filmovi su Peter Greenaway: ,,Kuvar, lopov, žena i njen ljubavnik“, Lars von Trier, ,,Kroz talase“, Martin Scorsese, ,,Dobri momci“, i... još mnogi drugi.

Objavila je 5 knjiga poezije:

• Snovidna voda, Književna omladina Srbije, Pegaz, Beograd, 1994.Uže od peska, Gradac, Čačak, 1997.
• Zabava za dokone kćeri, Rad, Beograd, 2000.
• Život na razglednici, Plato, Beograd, 2003.
• Oko nule, Povelja, Kraljevo, 2006.
  
  

• Lyrikline.org: ovdje možete i poslušati pjesme Ane Ristović na nekoliko jezika.
• Osvrt Darije Žilić na pjesništvo Ane Ristović (polja.eunet.yu, 2004.)
• Intervju sa Anom Ristović (Glas Javnosti, 1999.)
• Intervju sa Anom Ristović (meta-fora.com, 2005.)
  

Nekoliko pjesama iz zbirke poezije «Oko nule» (2006)

OKO NULE

Nezavisne smo žene.

U iščekivanju nove ljubavi

dišemo astmatično. Hranimo se pilulama

neispunjenih obećanja. Tonemo u mutne snove.

Dvadeset i četiri časa bolno vodimo ljubav

sa migrenom

i opraštamo joj jer je ženskog pola.

Nezavisne. Svojim muškarcima

kuvamo jela kojima su nas naučili

njihovi prethodnici.

Makarone u obliku klitorisa.

Kečap što klizi kao menstrualna krv

i obećava samo lizanje tanjira.

Al’ još uvek verujemo u trijumfalne kapije

koje rastu između postelje

i kuhinjskog stola.

Puštamo im muziku koju smo slušale

pri gubljenju nevinosti i devojaštva.

Među zavodljivim vešom

setno čuvamo primerke

sa nevidljivim tragom prethodnih spermi.

Njišemo bedrima kao da okrećemo mlin:

posle izvesnog vremena curi

još samo lepljiva žuč.

I kažemo, da ne verujemo više

u zajednički vazduh

koji se može deliti između usta i usta,

a sve češće ostajemo bez daha.

I kažemo, da centrifugu veš-mašine

koristimo samo kada se na njoj

može odigrati dobar snošaj.

A u program pretpranja i ceđenja

sve češće, umesto rublja, ubacujemo

parče po parče svoje istanjene kože.

Nezavisne žene. Cenzurišemo

svoje odveć meke reči.

Podupiremo reviziju osećanja i teoriju

po kojoj je prvo nastala nedužna Eva,

a Adam zagrizao otrovnu jabuku

jer je poželeo da mu Bog

od zmije stvori još dva falusa:

mislio, jadničak, da mu jedan

dovoljan neće biti.

Nezavisne, kažemo, više no ikad.

A u osamljenim noćima, u usku vulvu

spuštamo svoj čudesni prstić sve češće

kao da ubacujemo metak u puščanu cev

koja opaliti neće.

I smešimo se, s tugom, u snu bez snova.

I ruka je na sigurnom, dok kruži

oko meke nule.

ŽENSKA STRANA
(I opet, strah od sebe)

Na kilometar od popisa groblja

iza ugla Palate pravde

i ne-tako-daleko od gradske valde

a u samom predvorju kulturnog hrama

koketno se pružila ženska strana.

Na klupi,

u zaboravljenim novinama.

Uvek na kilometar do

Uvek iza ugla

Uvek ne-tako-daleko

Uvek u samom predvorju

jedan okrnjeni raj

gorko-sladak kao kampari

traži svoj izgubljeni pakao.

A pakla nigde,

a raja nigde,

jer ga je neko okrznuo ramenom

i odvalilo mu pola biste

zajedno sa onim,

tako važnim delom srca.

Da se to zove pakao

bio bi barem topao.

KOLIKO JE SATI

(Strah od muškarca)

On ima sasvim lep, mali ručni sat

Na kome su skazaljke u obliku

Ženskih bedara

Spojenih samo u ponoć

Ali i tada ih pokosi I razdvoji

sekundara, kao samurajski mač

i već je veče, ne tvoje

Kako da ideš u bioskop itd.

kada ne znaš hoćete li se venčati

a i prijateljice već seckaju konfete

od pripremljenih uzdaha, jer bi htele

da se raduju nečem konkretnom

Kako da ideš u bioskop itd.

kada bi mu već dala oba svoja bedra

da njima zameni te skazaljke

ali ne znaš, niti te interesuje

ne kako ćeš onda hodati

već hoćete li se venčati

OGLEDALO, IZNENADA

(strah od žene)

Uvek ti pada na pamet

jedan trenutak

od kojeg ti se koža naježi

i srce zakuca brže poput voza

što svesno juri ka prekidu šina

Kako, sve češće, uz jutarnju kafu,

oblači tvoju majicu što joj, doduše,

dopire do kolena, i jamice na

kolenima joj se iznenada smeše

I tvoju košulju pod kojom joj se polako

nazire trbuščić; i tvoje čarape

nakon tek nalakiranih noktiju –

zbog crvenog traga razmazanog

na tkanini pod stoplaima

već misliš da di si Isus

I koristi, slučajno, tvoj žilet

podižući nogu ka rubu koji deli

milost uvek istog podzemlja i cevi

od vode jednako tople ili hladne

I već ti otapaju dlačice

tamo gde ne treba i ne bi smelo,

i umesto njih raste sitno,

poljsko cveće, od čijeg mirisa

noćima ne možeš da spavaš

I odjednom, tako prokleto

ličiš na nju