| Kosmogina |
| Ponedjeljak, 07 Svibanj 2007 | |
ime i prezime/mjesto: Kosmogina je
osoba bez lične karte, adrese i matičnog broja. Odbacila sam
prezime da me u stvaranju-produkciji ne bi opterećivali sopstveni
ego i identitet.datum rođenja/horoskop: Moj horoskopski znak je četvorostruk - blizanci/ribe, te je kod mene stalna igranka bez prestanka. obrazovanje: U vreme kada sam studirala Političke nauke - novinarstvo, morala sam se nositi s marksizmom i socijalističkim samoupravljanjem, te marksističkom filozofijom... pa sam spas našla u radio novinarstvu i bila na 202-ki neko vreme, a potom pisala za razne časopise. Imam diplomu ženskih studija, što smatram relevantnim. područje rada: Književnost, teatar, performance, fotografija, novinarstvo, kuhinja interesi/ključne riječi: Multidimedijalna književnost, Erotika, Sex, Cyber Space, Art selfportrait: Kosmogina je osoba bez lične karte, adrese i matičnog broja. Kosmogina piše i objavljuje, daje intervjue, nastupa... Ona predstavlja univerzalni ženski princip – kosmičku vaginu. Odbacila sam pravo prezime da me u stvaranju- produkciji ne bi opterećivali sopstveni ego i identitet. Za to vreme u Beogradu, jedna njena dvojnica sprema sarmice, preganja se sa decom, plaća račune, ide na roditeljske sastanke - i zove se Biljana. Tu je još jedna - večita tinejdžerka, koja brije po žurkama, putuje autostopom, vozi rolere... Nisam podvojena ličnost, već višeslojna, višestrukog identiteta. Jedan je u kući, drugi je napolju, treći na oblaku, četvrti na odžaku. Nekad me ni rođeni muž ne prepoznaje, jer mu se činim kao lik iz stripa, ćerka mi često kaže: “Pobogu mama, ne budi dete!”, a sin: “Mojne da me mračiš!” Volim sve svoje identitete i u svakom se dobro osećam. Nisam statična. Ja sam pica sa stotinu lica, a često osećam da imam i muda, što ide u prilog mojoj sve(na)stranosti.
Tako bolje plivam i opstajem u ovom surovom svetu, gde je čovek čoveku najčešće vuk. U tom kontekstu, najviše mi odgovara da budem aždaja (sedmoglava), mada sam u suštini sasvim dobra i miroljubiva dušica. Punim se lepim, pozitivnim stvarima i smatram život srećom, a ne patnjom, što ne znači da patnju ne uviđam ili ignorišem. Doskoro sam se bavila teatrom i nadam se da ću opet. Ako me okolo zrače i mrače, uvek postoji escape – okreneš se i odeš kući, ili u pozorište, muzej, kod prijatelja... There’s no place like my innerspace and my home! Tajna moje sreće je u tome.
O radovima: Oduvek sam nastojala da se bavim onim što me uzbuđuje i radim ono što drugi ne rade, što se ne usuđuju da rade, ili rade nedovoljno dobro. Devedesetih je to bio SF, književni žanr koji je bio i ostao marginalizovan u Srbiji i pored nastojanja grupice odanih autora i poklonika. Dobila sam nagradu za SF-priču “Hilandarska maja”, koja je svoje mesto našla i u italijanskoj antologiji srpske priče Casablanka Serba iz 2003.
A onda, prelaskom u novu eru, ženske studije su me pokrenule na ozbiljnije promišljanje o seksualnim i rodnim identitetima. Objavila sam esej Homoseksualni identitet u umetnosti i novim tendencijama XX veka, a za drugi - Transvestizam kao individualna različitost (ludilo kroz manifestaciju višeznačnih poruka), dobila sam nagradu na prestižnom književnom konkursu Ulaznica 2003. Zrenjanin. Kada sam u fantastiku ubacila erotiku/seks, to nije naišlo na dobar prijem, ali pobeda na konkursu za kratku priču Queer Zagreb festivala 2004. bila je potvrda da sam na pravome putu, pa sam od tada “queer spisateljica”, mada ne prihvatam žanrovske i stilske odrednice (kategorije i klasifikaciju), jer prava umetnost ne poznaje parametre i nije normativna. Queer upravo to potencira, pa ću s te strane uvek biti queer. Prava umetnost se ne etiketira i nema organičenja. Ona podrazmeva koliko osobeni/autentični pečat, toliko i univerzalni jezik/izraz, te ne pripada prošlosti ili budućnosti, već je vanvremenska. Jezik je evolutivan, živ, promenljiv i glavno sredstvo moje lične igre bez granica. Volim da eksperimentišem, da inovatorišem, a ne da me sputavaju norme i standardi. LGTB zajednica inaugurisala me u prvu srpsku porno-spisateljicu, što me zabavlja i smatram to komplimentom, ali ne i istinom. Pornografija nije moj cilj, već jedno od sredstava. Ona podrazumeva zaradu, a ja se time ne mogu pohvaliti, jer objavljujem u kulturnim i književnim časopisima (PopKult – Bg, Zarez – Zg, Naš Trag – Velika Plana, Profemina...) i kače me po “pristojnim” websajtovima. Ako se u mom tekstu nalaze jedna, dve ili tri erekcije, jebanje, prolivena sperma, vlažna pička i sl., to ne znači da priča nema dušu, poruku, više poruka, da nije (možda) religiozna, ili da ne pokreće na razmišljanje. Seks radi seksa ostaje u domenu pornografije, ali ja ga tretiram kao neizostavni deo realnoga života, jer pokreće svet, uvek ima neku svrhu, upotrebu ili zloupotrebu, moć. Pornografija i perverzija su prisutne u svim porama društva, pa ni tu “nisam otkrila toplu vodu”. No, pristup se razlikuje. Koliko nastojim da ozbiljno tretiram pojave u našem uvrnutom, poqueerenom društvu punom apsurda, toliko se publika više šokira ili smeje. Što nije loše. Za onog ko još nije navikao na činjenicu da je ispao iz pičke svoje matere koju je zaskočio ćale, neka ide na terapiju, ja mu ne mogu pomoći. Pojmove jednostavno nazivam izvornim imenom, ne treba mi za to latinski jezik. Služim se jezikom svog srca i uvrnutim metaforama, što je bliže jeziku naroda nego intelektualaca, no nije imperativ i ne znači da ne izmišljam svakakve nove burgije. Volim da se poigravam rečima i dajem višesmislene poruke, što rasanjuje i budi emocije, a daleko je od suvoparne akademske literarne onanije. U tekst sam spontano uvela fotografiju, videoklip, filmčić i animaciju jer hoću da ga oplemenim, da se može gledati i slušati, a ne samo čitati. Knjiga s jedne strane odumire, ali s druge evoluira posredstvom elektronskih i digitalnih medijskih inovacija. Futurizam je odavno počeo. Kad mi kažu da “ne postoje tehnički uslovi” za javno čitanje, odnosno izvedbu mog teksta, osećam se hendikepirano. Angažujem sva raspoloživa sredstva u svojoj prezentaciji, uključujući i performans. Ne želim biti statična i dosadna autorka. Moja književnost se sluša i gleda, a ne samo čita. Provociram i bockam ljude, ne dozvoljavajući im da gube koncentraciju i spavaju. Našem narodu kad kažeš ili prikažeš kurac ili pičku, on se odmah uključi i pažnja mu je aktivna. Služim se trikovima. Baš sam pokvarena. Ne marim za lažni moral, kvaziintelektualce, snobove, mediokritete i dušebrižnike koji se iznenade i uvrede kad im skreneš pažnju da i njihovo govno smrdi. Interesuje me istina, podjednako kao i laž, pa kao i njihovo pakovanje. Tekst mora biti uzbudljiva kombinatorika pronalaženja i otkrivanja skrivenoga blaga, ali ne na uvek isti, već na razne načine.
Iscrpnije:
Zbirka priča je spremna odavno, ali ne
znam šta ću sa izdavačima, kontakt:
web sajtovi koje posjećuje: Ima ih dosta, mada nisam Net adict. uzori/ dragi autori/ce:
interesi izvan arta:
Posle 2000.:
           |
Žena ne može biti kompletna ako
istovremeno nije i kurva i svetica, na šta bih dodala da mora
osvestiti svoje jang (muško) biće, isto kao što svaki muškarac
mora negovati svoj jin (ženski) deo ličnosti. Kad si u harmoniji -
balansu, sve je u redu, a on kod mene podrazumeva kameleonski
identitet, što smatram vrlinom.
