ime i prezime/mjesto: Radmila Lazić, Beograd
datum rođenja/horoskop: 26.12.1949. (jarac tj. divokoza)
obrazovanje: fakultetsko
područje rada: književnost
interesi/ključne riječi: ženska knjizevnost
selfportrait: posvećenica poezije
radovi: četrnaest knjiga poezije, knjiga eseja, knjiga antiratne prepiske, antologija ženske poezije, reizdanja knjiga zaboravljenih autorki srpske književnosti
kontakt: Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript
uzori/ dragi autori/ce: Emili Dikinson, Silvija Plat, Endrijen Rič, Brodski, Eko...
interesi izvan arta: ljudska prava

Uz cunterview intervju, i Plastelin.com donosi intervju sa Radmilom Lazić
kao i sljedeće njene pjesme:


DUŠO...

Dušo, vidim ne mariš više ti za mene.
Moja pica beše tvoja amajlija,
Sad je više nećeš.

Oko druge suknje sad se motaš
U drugu zuriš i bleneš,
Za drugom šeniš kao štene.

Istina je,
Davila sam te kao žabu,
Pila sam ti krv kao pijavica.
A sad te je ćapila neka maca
Kao miša,
Smotala te je oko malog prsta.

Ali da znaš ne ridam za tobom
I ne cvilim - nekad bilo.
"Ostavi nju, uzmi mene" -
Nije više moj refren.
Niko me više neće za nos vući,
Farbati,
Na kaišu kao pudlicu šetati.
 
Za tobom se više ne pretržem.
Na drugog sam oko bacila
Zašto kriti, kao maca već predem.
Sad smo kvit!

Pa ipak, ako te ona izgustira,
Ako te šutne, prevari s drugim...
Ne trči za njom i ne cvili,
Nego došepaj k meni,
I stopalo mi lizni.

 

LJUBAV I NIŠTA

Volim tvoj palac na nozi.
Volim ga i ljubim.
Oblizujem ga i grickam kao lilihip.

O, moj slatki dragi, šećerlemo moja,
Ljubim te,
Od palca do vrha nosa,
I između.

Šta bi na ovo rekle moje druge,
Žalopojne muze i frigidne Eve -
Devebajne,
One što na usta rađaju,
I u muškim cipelama gaze?

Šta bi rekle,
Na ovo tako nisko spuštanje usana,
Na beskrajno svijanje vrata,
Na nadugačko i naširoko pričanje
Mog jezika po tvom telu?

Jer ne mogu prestati da spuštam usne
I da svijam vrat.
Opet i opet. 

Da nastavljam tradiciju onih
Što stavljaju glavu u kragnu giljotine.

 

REŠENJA

Kada bi ona umrla, imao bih ruke odrešene - Ruževič

Kada bi se ona na smrt razbolela
Ili naprasno umrla...

Doživela saobraćajnu nesreću,
Stradala u zemljotresu, brodolomu,
Ili kojoj drugoj katastrofi...
 
Ili kada bi joj ti dodijao,
Ako bi te izbacila iz stana kao kofer...
 
Možda, ako bi drugog srela,
Zbrisala s njim bilo kud...
 
O, kada bi bar slomila nogu,
Ili ako bi je zaboleo zub.

 

LJUBAVNA MONETA

Ne visim na čiviluku
Da me uzmeš kad ti se prohte,
Kao kabanicu ili slameni šešir.
 
Zavisno od toga
Da li na tebe grme i sevaju,
Ili ti prže ionako usijano teme.
Na kome bih i ja mogla ispeći štošta "na oko".
 
Ali meni je više stalo do tvoga mesa.
Do roštiljanja.
Meso uz meso,
Poželjno je i "u".
 
To je važeća moneta.
Apoeni od - do uzdaha "ah" i "oh".
Razmena sokova, bez reči.
Bez kusura.

 

NIJE NIKAKVA

Pogledaj je, nije nikakva.
Oči su joj kao zrna bibera.
Zubi su joj kao u veverice,
Usta prevrnuta čarapa.
Toroče bez prestanka,
Brunda kao medved,
Krekeće kao žaba.

Za razliku od mene.

Pogledaj je, nije nikakva.
Noge su joj kao dorski stubovi,
Ruke su joj bokserske.
Ide kao pokretna bačva,
Valja se kao bure,
Ne možeš je obujmiti,
Debela je kao klada.

Za razliku od mene.
 
Pogledaj je, nije nikakva.
Oblači se kao popadija,
Suknjama mete zemlju,
Na njima je kilo blata,
Ispod...
Sigurno nije ništa bolje.
 
Za razliku od mene.
 
Pogledaj je,
Stoji kao kečer,
Koji je upravo odneo pobedu
Na važnom takmičenju.

Za razliku od mene.

 

MOJ ČOVA

"Večiti dečko",
Tako se zove rod kome pripada.
 
Prešao je pedesetu.
Teme mu je pista za lake letilice.
Trbuščić mu kipi preko kaiša kao testo.
 
Ali sve to nema veze s njim!
 
Mlade curice - slatke pilulice,
Guta pogledom,
I okreće se za njima kao navijen ringišpil.
 
Radi se o takvom primerku
Čiji se pimpek sve više klati
Kao prerezana kokošija šija
Ili prebijena pseća šapa.
 
Ali to nema veze s njim!
 
Treba ga samo držati obema rukama
Milovati ga i tepati mu,
Kao da se radi o ratnom invalidu
Koji nije dobio zaslužen orden,
Pa mu ga morate dati ovoga časa.
Što neizostavno i činim.
 
Radi se o takvom primerku roda,
Do čijeg srca vodi slepa ulica.
O takvom primerku
Koga nikad ne vidite izjutra
U svom ogledalu
Sa penom za brijanje na licu.
 
O takvom primerku,
Iznošenom kao roba iz Second Handa.
 
Ali s mojim čovom to nema veze!

Moje srce igra
Kao Džindžer Rodžers i Fred Aster,
Čim ga ugledam.

 

DOĐI I LEZI PORED MENE

Šta politika, šta berze?!
Dođi i lezi pored mene.
 
Proklijaću kao krompir u podrumu,
Dok stanu ratovi, revolucije, štrajkovi,
Dok se umnože deonice, dok skoče tantijeme,
Dok se na grani zazelene novčanice.
 
Dole-gore cent ili groš,
Profit ili bankrot -
Sve su to trice i kučine,
Ako ne legneš pored mene
Biću kao isceđen stih.
 
Istina i pravda, viši ciljevi,
Strašni Sud i Novi Rim -
Sve su to smislili samo da nas rastave.
Daj, dođi i lezi pored mene,
Da ne skončam kraj nečije čizme
Il pod njom.
 
Telo ti dajem na revers,
Dušu na poček.
Od tvoga bitka
Treba mi jedino tvoj mišić - stidnik.
 
U oskudici i opštoj devalvaciji
Budi moj kolačić.
 
Daj, dođi i lezi pored mene,
Pribij se uz moje srce.
Napolju kao meso od kostiju opada lišće.

 

"Severni bunker", broj 12,  lipanj 2004.